Subjektivni Sistem Nagrađivanja



“Vaša biologija će vas održati motivisanim ako naučite kako da je iskoristite na pravi način.” - Srđan Bogićević

Zdravo društvo i danas želim da pričam o nečemu što spominjem već duže vreme a da je ključ da nikada ne odustanemo od svojih snova i ciljeva - motivaciji. Ali ne o onoj klasičnoj motivaciji za koju ste ko zna koliko puta čuli. Već o motivaciji sa biološkog aspekta gde ćete naučiti kako da ostanete motivisani i nikada ne odustanete od bilo čega što ste zamislili.

Proćićemo ukratko kroz nauku o motivaciji i nadam se da će vam ovaj članak dati još jedan mehanizam da nastavite dalje kada su vremena teška i kada osećate kao da želite da odustanete. Meni je ovo znanje pomoglo i više nego što možete zamisliti. Pa krenimo sa pitanjem: do koje mere naš subjektivni narativ ili priča koju sami sebi pričamo zapravo znače za naše telo i u kojoj meri telo zapravo znači nešto za subjektivni narativ?


Promišljeno ubacivanje pozitivne misli


Većina nas je svesna da su naš mozak i telo u konstantnom dijalogu. Oni razmenjuju informacije non stop. Ako je mozak fizička ekstenzija uma, za mene, kada pričam o umu, tu mislim na mozak i telo zajedno. Naš mozak je svesni um dok je telo podsvesni um. Kada imamo misao u mozgu, naše telo reaguje na neki način na tu misao. I zato hajde na brzinu da se dotaknemo misli.

Mi mislimo hiljade i hiljade misli tokom dana. Misli se spontano pojavljuju non stop. I većina ljudi misli da samo zato što imaju misao, oni moraju da je isprate i reaguju na nju. Što je još gore, većina ljudi misli da su njihove misli stvarne. Samo zato što imate misao, to ne znači da je ona istinita.

Ono što većina ljudi još uvek ne shvata je da misli mogu biti promišljeno ubačene. Na primer, pre nego što sam počeo da pišem ovaj članak, odvojio sam par minuta da promišljeno ubacim misli u svoj mozak koje su otprilike bile ove: “Namera mi je da napišem još jedan kvalitetan članak koji će pomoći drugima da nauče nešto novo da bi promenili jedan aspekat svog života”. Ovake misli obično nazivamo namerama.

Neki od vas mogu reći “ali kako da promišljeno ubacim pozitivnu misao kada je moj um prepunjen negativnim mislima”? Pazite, većina ljudi pokušava da kontroliše negativni misli tako što će ih potisnuti. Mislim da to nije pametno. Nikada ne treba potiskivati negativne misli jer su one tu i deo su vaših programa.

Možete ih jednostavno posmatrati. Ovo posmatranje možete vežbati kroz meditaciju u kojoj možete praktikovati proces prisutnosti jer u meditaciji takođe nailaze negativne misli, ali vi ne pokušavate da ih uklonite, već da ih posmatrate. Da ne pričam o tome kako ovo možete uraditi, detaljne informacije imate u članku “Koncept mozga i drugačiji pristup Meditaciji” (KLIKNI OVDE DA PROČITAŠ).

Takođe, postoji ogroman benefit da promišljeno ubacite pozitivnu misao, tačnije dve misli svaki put kada se pojavi negativna misao. Da sa neke strane udarite kontru svojim programima. Razlog je taj da zapravo postoji neurohemijska baza za kontrolu stresa recimo koja čini stres više tolerantnim, ali koja takođe može da produži vašu sposobnost da nastavite da idete dalje ka vašim ciljevima kada nije sve kako treba, a sve to ima veze sa dopaminskim putevima.

I dopaminu ćemo uskoro reći malo više, ali verovatno su mnogi od vas čuli da je dopamin molekul nagrade koji se oslobađa u mozgu kada ostvarite nešto veliko, kada pobedite u toj utakmici, završite taj projekat na kome ste radili mesecima, ili kada osoba koja vam se sviđa vam lajkuje sliku i pošalje poruku i tako dalje.

Ali pre nego što kažemo nešto o dopaminu, kako da promišljeno ubacimo pozitivnu misao i promenimo negativan obrazac razmišljanja? Pa, svaki put kada vam negativan obrazac razmišljanja iskoči, najbolje bi bilo da ga opazite, shvatite da je tu i onda se zapitate, “zašto imam ovu negativnu misao”?

Prva stvar koju morate razumeti je da negativna misao nije vaša. Ona je ubačena u vašu podsvest još kada ste bili dete. Uglavnom, kada postavite prvo pitanje, sledeće pitanje koje treba sebi da postavite je, “da li je ova misao istinita?” Da li je istina da je vaš život sranje? Da nikada nećete stići tamo gde želite? U slučaju da ne znate odgovor na ovo pitanje, evo ja ću vam reći, “ne!” Nije istina.

Poslednje pitanje koje trebate postaviti je, “šta bih uradila ili ko bih bio da nemam ovu misao”? Ozbiljno, ko bi ste bili da nemate ove limitirane i negativne misli koje vas sputavaju? Jednom kada odgovorite na ova 3 pitanja, spremni ste da promišljeno ubacite odgovarajuću pozitivnu misao.

Ta misao možete glasiti ovako, “Možda nisam tamo gde želim biti, ali radim svaki dan na tome da stignem tamo. Znam da sam na pravom putu!”. Ovo nije iluzija. Ovo nije zavaravanje. Ovo nije laž. Morate nagraditi svoj trud tako što ćete promišljeno ubacivati pozitivne misli.


Dopamin


Zašto ovo spominjem? Jer će vam promišljeno ubacivanje pozitivnih misli pomoći da nikada ne odustanete od svojih ciljeva o čemu ćemo uskoro pričati, ali hajde samo na trenutak da kažemo par stvari o dopaminu.

Postoji temeljna veza između dopamina koji se oslobađa u vašem mozgu i vaše želje da uložite napor i vi zapravo možete da kontrolišete raspored oslobađanja dopamina. Ali potrebno je odgovarajuće znanje. Ovo je jedan od onih slučajeva kada će vam razumevanje načina na koji dopamin sistem funkcioniše omogućiti da ga iskoristite u svoju korist. Ako ne razumete način na koji dopamin deluje, postoji velika šansa da će vas uvući u trenutnu struju vašeg života. Drugim rečima, ljudi oko vas i situacije će kontrolisati vaš raspored oslobađanja dopamina.

Zato, hajde da razgovaramo o dopaminu i da stavimo nekoliko osnovnih činjenica na sto. Šta je to što nas čini ljudima? Da li su to naši snovi i nadanja, naša mašta, želje, planovi ili naša strast? Ako se realno zapitate, shvatićete da uopšte nije lako pitanje. Ali jedna stvar je definitivno jasna. Koji god da je odgovor u pitanju, sve se na kraju svodi na jedan mali molekul koji naš mozak oslobađa a to je upravo dopamin.

Samo jedna u dve hiljade moždanih ćelija zapravo proizvodi ovaj molekul čuda. Ali zato efekat ove hemikalije na vaše misli i ponašanja je neverovatan. Dopamin pokriva svako polje ljudskog života, od adikcije, oporavka, zaljubljivanja, do ludila i genija. Danas ćemo pokriti poslednja istraživanja iz psihologije, neuronauke kao i socijalnih studija koje će nam otkriti prednosti i mane ovog neverovatnog molekula.

Ako ste do sada čuli za njega, onda ga verovatno znate kao “feel good” ili dobar osećaj hemikaliju. Jer zadovoljstvo je upravo osećaj koji ljudi osećaju kada je dopamin aktivan u njihovom mozgu. Naučnici su u istraživanjima sa miševima otkrili da je dopamin na vrhuncu kada jedu neku jako ukusnu hranu i naučnici su ovaj deo mozga koji je aktivan u ovoj reakciji nazvali dopamin krug nagrade.

Što se tiče naučne strane, ovo je jako jednostavno, ali je isto tako varljivo. Dopamin je daleko više od same stimulacije i nagrade. Dopamin je zapravo molekul mogućnosti. Naučnici su ustanovili da dopamin zapravo uopšte ne zanima ukusna hrana. Ne zanima ga ništa što je predvidljivo. Dopamin se oslobađa kada naiđemo na stvari koje su nove, neočekivane i uzbudljive.

Što je iznenađenje veće i bolje, više dopamina će biti oslobođeno i više zadovoljstva ćemo osetiti. Vrhunac je kada napravimo grešku u predviđanju nagrade koju možemo dobiti za nešto. Drugim rečima, kada je rezultat onoga što smo očekivali zapravo daleko bolji, e tada naš mozak oslobađa najviše dopamina i ovome ćemo pričati malo više uskoro.

Ali, samo se setite kada ste pogledali račun u banci samo da bi shvatili da imate više novca nego što ste mislili da imate. Kako ste se osećali? Relativno skoro su naučnici predložili da naš mozak deli sve na dve različite regije - blizu i daleko. Sve što nam je blizu, stvari koje možemo dodirnuti, videti, i osetiti u bilo kom momentu, to spada u ovu “blizu” kategoriju. Sve što je trenutno izvan našeg opsega, bilo figurativno ili bukvalno, spada u “daleko” kategoriju.

Ovo govorim jer vas dopamin uzbudi uvek kada se radi o stvarima koje spadaju u “daleko” kategoriju i tako vas motiviše da idete za njima. On vas ohrabruje da aplicirate za tu poziciju u firmi, ili da kupite taj moćni auto koji vam se dopada.

Dopamin je otkriven krajem pedesetih godina prošlog veka i otkriven je kao preteča, što znači da je substanca od koje se pravi epinefrin ili adrenalin. To je sada fundamentalno važno, jer ovaj molekul koji danas nazivamo dopaminom, smatramo molekulom nagrade i zadovoljstva, ali zapravo je podloga za stvaranje adrenalina. A u mozgu je podloga od kojeg se pravi epinefrin.

Epinefrin je ista stvar kao i adrenalin, osim što ga u mozgu nazivamo epinefrin i on nam omogućava da krenemo u akciju. Stimuliše promene u krvnim sudovima, srcu, organima i tkivima tela i predrasuđuje nas na kretanje. Uglavnom, u početku se smatralo da je dopamin samo gradivni blok za epinefrin, i zaista je hemijski gradivni blok od kojeg se pravi epinefrin.

Međutim, dopamin mnogo toga radi sam, ne pretvara se uvek u epinefrin. Dopamin se oslobađa sa nekoliko mesta u mozgu i telu, ali možda najvažnije za današnju raspravu o motivaciji i nagrađivanju je nešto što se ponekad naziva „put nagrađivanja“, ali je od suštinske važnosti za vašu želju da se uključite u akciju i od suštinske je važnosti za ljude koji su zavisni od supstanci ili ponašanja. Pa, kako ovo funkcioniše?

U dubokom delu mozga postoji struktura koja se zove VTA, odnosno ventralno tagmentalno područje. VTA sadrži neurone koji šalju male žice, koje izbacuju dopamin u drugu strukturu koja se naziva jezgro accumbens, a te dve strukture, VTA i nucleus accumbens čine osnovnu mašineriju tog puta nagrađivanja i putanje koja kontroliše vašu motivaciju za bilo čim.

Možete ih zamisliti kao akcelerator. Oni vas motivišu da preduzmete akciju. Međutim, unutar puta nagrađivanja postoji i pauza. Prekid ili ograničenje tog dopamina, koji kontroliše kada se oslobađa i koliko se oslobađa, predstavlja prefrontalni korteks.

Prefrontalni korteks je neurološko imanje odmah iza vašeg čela. Ovo je zaista jedinstvena, aj da kažemo, nekretnina kojom smo obdareni kao ljudi i on deluje kao prekid na sistemu dopamina. Bez te pauze vi biste bila čisto životinja koja samo traži zadovoljstvo. Ne biste imali osnovu za regulisanje svog ponašanja u smislu pokušaja postizanja stvari zbog kojih se osećate dobro.

I to nas dovodi do važne odlike motivacije, a to je da je motivacija dvodelni proces koji se odnosi na uravnoteženje zadovoljstva i bola. Većina ljudi misli na motivaciju i nagradu i dopamin samo kao pokušaj postizanja zadovoljstva. I zaista, dopamin se oslobađa u mozgu od VTA u akumbens jezgru kada doživljavamo stvari koje nam se sviđaju.

Evo načina da ovo konceptualizujete, i ako to možete da usvojite u svom umu, to će vam zaista pomoći dok se krećete kroz dan pokušavajući da shvatite zašto ste motivisani ili niste motivisani za određene stvari. Dakle, kada samo sedite i ne radite niša posebno, možda se ujutro probudite u krevetu, razmišljate o tome da ustanete ili ne, ovaj put nagrađivanja oslobađa dopamin brzinom od oko 3 ili 4x u sekundi. Ovo vam dođe kao oslobađanje dopamina na veoma niskom nivou i kada to kažem, mislim na električnu aktivnost u neuronima.

Dakle, kada ste samo u okej raspoloženju, ono, osećate se dobro, niste depresivni, ali niste ni nešto motivisani, niti uzbuđeni, tada se oslobađa mala, gotovo i neprimetna količina dopamina. Ako se iznenada uzbudite zbog nečega, predvidite nešto, ne dobijete nagradu, ali uzbudite se na očekivan način, tada se brzina oslobađanja i stopa aktivnosti na ovom putu nagrađivanja odjednom povećava na oko 30x ili 40x.

A to ima za posledicu stvaranje osećaja akcije ili želje da krenete u pravcu stvari za kojima žudite. Zapravo je pošteno reći da je dopamin odgovoran za želju i žudnju i to se razlikuje od načina na koji obično čujete o njemu, a to je zadovoljstvo. Dakle, da, dopamin se oslobađa kao odgovor na seks, hranu i mnoge stvari, ali uglavnom se oslobađa u iščekivanju i žudnji za određenom stvari.

To ima za posledicu sužavanje fokusa za onim za čim žudimo. A ta stvar može biti jednostavna poput šoljice kafe, ili može biti važna kao sastanak u vašoj kompaniji, ili recimo završni ispit, ili to može biti uzbuđenje koje osećamo kada treba da izađemo sa tom osobom na taj sastanak i tako dalje.


Dopamin se oslobađa na putu ka ciljevima


Ima tu još mnogo stvari koje se mogu ispričati o dopaminu, ali u kontekstu ovog članka, ovo je dovoljno. Ono što želim da shvatite da se najveća količina dopamina oslobađa na putu ka ciljevima a ne kada ostvarimo cilj. Kada pokušavamo da ostvarimo taj cilj i verujemo da smo na pravom putu i osećamo to uzbuđenje, tada se oslobađa najviše dopamina.

Većina ljudi veruje da će ih ostvarenje ciljeva učiniti srećnima. I onda zato imamo toliko njih koji padnu u depresiju nakon ostvarenja nekih velikih ciljeva jer su tokom ostvarenja verovali da jednom kada to konačno naprave, osetiće nešto. Jedva su čekali taj trenutak. I kada su konačno stigli na cilj, uzbuđenje je bilo tu možda par minuta ili par sati, možda koji dan i to je to. I onda nakon toga su se mnogi zapitali, “Čekaj, jel to sve?”

Sećam se kada sam pratio jedan od najvećih košarkaških timova ikada okupljen, Golden State Warriors iz 2017 godine. Te godine, Kevin Durant, jedan od dvojice najboljih igrača na svetu u to vreme im se pridružio. Nakon osvajanja NBA prvenstva, on je rekao medijima da osvajanje prvenstva mu nije doneo osećaj za koji je mislio da će se desiti. Kada je ponovo osvojio prvenstvo sledeće godine, isto je bilo. Nije ništa osećao, niti je bio preterano srećan. Ovo su bile njegove reči.

Moja pretpostavka je bila ta da nije prikačio osećaj nagrade truda koji je uložio na putu ka tom cilju. Nije uopšte nagradio svoj napor, niti je uživao u tom procesu. Morate naučiti da prispojite dopamin u procesu ulaganja napora i truda ka nečemu. Ljudi koji su zaista uspešni su ovo ili svesno ili uglavnom instiktivno naučili.

Oni kažu da u ovom trenutku možda nisu tamo gde žele biti, ali imaju kapacitet da pre ili kasnije tamo stignu. I onda prispoje osećaj nagrade za proces ulaganja truda. Drugim rečima, ne nagrađujte krajnji rezultat, već nagradite trud koji ulažete. Ako pogledate ljudi koji konstantno idu kroz proces ostvarivanja ciljeva, oni su prispojili dopamin tom procesu. A da ne pričam o možda i najvažnijoj stvari a to je da oni uživaju u tom procesu. Uživaju u životu dok ostvaruju te ciljeve.

Sada, dopamine se izlučuje na putu ka nagradi, dok lovite svoje snove. Sposobnost da uključite taj sistem, da subjektivno povećate taj put nagrade u lovu na ciljeve je apsolutni game-changer kada se dođe do prepreka i izazova i kada je potrebno da ostanete na pravom putu. Ono što mnogi ne znaju i što je stvarno kul je da dopamin možemo subjektivno kontrolisati.

Svi možemo naučiti da oslobodimo dopamin u mozgu kao odgovor na nešto. Ali mora biti prispojen realnosti. Ovde se ne radi o iluziji ili zavaravanju sebe. Recimo da neko ima finansijskih poteškoća ali istovremeno pokušava da kreira taj biznis. I teško im je. Ukoliko ova osoba uzme svega par minuta svoga vremena i na kraju dana reflektuje na činjenicu da trud i napor koji ulažu ih eventualno mogu preneti preko rupe u kojoj se trenutno nalaze.

Jer oni ne leže u krevetu ceo dan gledaju Netflix, niti kukaju, već rade nešto da pokrenu taj biznis i izađu iz tih problema, i na pravom su putu, ova misao će ih pogurati kada ne ide i kada su vremena teška. Ako oni ovoje vreme da nagrade taj proces interno, dve stvari će se dogoditi.

Prva, moždani krugovi koji su povezani sa gradnjom subjektivne nagrade i dopaminom postaju jači. I drugo, dopamin ima sposobnost da ublaži epinefrin i adrenalin. Ono što pod tim podrazumevam je da svaki put kada uložite napor i energiju da napravite još jedan poziv, napišete taj email, završite taj blog itd, vi uzimate malo novca sa računa epinefrina u banci, da se tako izrazim.

Drugim rečima, vi trošite epinefrin i to vam daje osećaj kao da ste umorni, iscrpljeni i da želite da odustanete. Pre ili kasnije, svima se ovo desi. E pa dopamin ima sposobnost da potisne epinefrin da bi vam dao osećaj da želite da nastavite čak i kada vam se sa neke strane odustaje. Dopamin vam produžava taj napor i sada imate osećaj da sve što radite, radite sa mesta gde zapravo osećate kao da odjednom imate ekstra energiju da nastavite.

Kako da dobijemo više dopamina?


Dakle, kako da oslobimo više dopamina? Tako što ćete praktikova subjektivno oslobađanje dopamina u vašem mozgu jer dopamin je jedan od najjačih okidača neuroplastičnosti, odnosno sposobnosti mozga da se promeni kao odgovor na iskustvo, jer kaže, “Ove akcije mi donose rezultat, zato njih treba da ponovim. A ove akcije koje mi ne donose rezultat, njih ne treba da ponovim.” Drugim rečima, programirate sebe da idete ka tome što želite sve dok ne stignete.

Dopamin vam je “idite za tim” molekul. Ali nije samo molekul nagrade, već i motivacije. Zatim imamo serotonin koji je drugačiji izvor nagrade i koji dolazi iz opuštenijeg stanja koji resetuje ceo sistem i ovaj molekul je asociran sa stvarima poput spavanja, zahvalnosti i meditacije i uskoro ćemo reći malo više o tome.

Moram napomenuti da je veoma važno biti pažljiv o tome koliko smo zapravo fokusirani na krajnji cilj. Imati taj cilj u glavi je važno da bi vašem životu dalo orijentaciju i direkciju u kom smeru idete. Ali ako u bilo kom trenutku ocenjujete svoj progres relativno prema krajnjem cilju, tu postoji veliki raskorak i to može biti depresivno jer niste još uvek tamo gde želite biti. Ovo se svima nama dešava. Zato se uvek fokusirajte na akcije koje preduzimate radije nego na trenutne rezultate koje postižete.

Evo kako to u praksi izgleda. Ako vam je cilj da istrčite 10km i danas istrčite svega 1 kilometar, ključ je da dok trčite taj kilometar i dolazite na deo kada gubite snagu i osećate da ne možete više da trčite, da u tom trenutku sebi kažete “prećiću preko ovoga pa šta bude” i onda nagradite taj naporan korak.

Kada zavrište trčanje, dok šetate i odmarate, izgovorite u sebi nešto tipa “danas si dala sve od sebe, sutra će biti bolje. Svaka čast na izdvojenom vremenu i uloženom trudu. Na pravom si putu”. Na ovaj način vi prispajate dopamin to procesu ulaganja napora. Kada naiđete na zid, pogurajte ga malo više i svaki put nagradite svoj trud i napor.

Ja obično ovo radim uveče i obavezno pišem. Ako sam danas uložio napor da isplivam 2km, pa da imam dva Zoom poziva, pa da odem sa prijateljima na ručak iako mi nije bilo dobro, pa sam posvetio 2h svoga vremena da pomognem svojim klijentima, ja ću sav ovaj trud nagraditi rečima koje ću zapisati u svoju svesku.

Obično bih zapisao nešto ovako, “Bravo Srki majstore! Iako nisi tamo gde želiš biti, na pravom si putu. Svaka čast za napor koji si uložio da istraješ u plivanju, odradiš te pozive, pojaviš se na tom ručku, budeš tu za ljude koji računaju na tebe. Dao si sve od sebe. Sutra će biti bolje, samo tako nastavi.” I onda osetim kako malo uzbuđenje i zadovoljstvo se odvija u mom mozgu i telu. I tačno znam da li sam oslobodio dopamin ili nisam.

Verovatno ste čuli da put od hiljadu milja počinje sa prvim korakom i to je super citat, ali ono što je izgubljeno u njegovom opisu je da nije svaki korak isti. Da jeste, pa svako bi išao za ciljevima. Niko ne bi odustao. Svi bi prešli preko izazova i prepreka. Svako bi nastavio kada ne ide onako kako su zamislili.

Da me niko ne shvati pogrešno, obožavam inspiracione priče jer one obično oslobađaju određenu dozu dopamina kod svakoga od nas jer nam govore šta je sve moguće za nas. Ali mi moramo da interno nagrađujemo svoj trud i napor nakon svake akcije koje preduzmemo i da zapišemo na kraju dana šta smo sve dobro uradili. Svi smo brzi da se poseremo po sebi kada nešto ne uradimo kako treba. Ali zato je retko ko brz da sebe nagradi kada uradimo ono što treba.


Postoji i drugim sistem nagrade


Mislim da sam vam do sada dao i više nego dovoljno informacija o dopaminu i kako funkcioniše. Dobili ste i sjajan alat koji se naziva subjektivni sistem nagrađivanja. Ali postoji i drugi sistem nagrade. Zapravo, subjektivno nagrađivanje treba da bude prispojeno najtežoj porciji tog procesa ostvarenja ciljeva.

A serotonin je isto molekul nagrade kao i dopamin, osim što se oslobađa u mozgu kao odgovor na subjektivno iskustvo da imamo dovoljno resursa da ostvarimo ono što želimo. Da tu gde jesmo, to je dovoljno. Da to što imamo je dovoljno. Da ono ko smo je dovoljno. Naravno, serotonin se oslobađa i kada jedemo hranu ali o tome ćemo neki drugi put pričati.

Serotonin vam daje osećaj kao da ste resetovani i on je toliko moćan molekul jer ukoliko ga ne oslobimo kako treba periodično, dopamin nam neće biti od prevelike pomoći. Jer moramo da naučimo da balansiramo dopamin i serotonin ili tokom dana, ili tokom nedelje. Mada bi idealno bilo tokom dana jer je potrebno da vam se sistem oporavi i odmori.

I tu dolazimo do spavanja koje je ključno. Morate svom sistemu dati vreme za reset. O kvalitetu spavanja i sna možete naučiti više na mom podcast programu “Umeće Maštanja”, kao i o drugim sličnim temama kao što je ova. Ali isto tako su vam potrebni periodi duboke relaksacije kao što su meditacija, joga nidra, razne tehnike disanja i tako dalje.

Svega 30 minuta dnevno duboke relaksacije vam resetuje nivo dopamina u eriji mozga koja se zove bazal ganglija koja priprema mozak i telo za akciju. Tako da za sve vas koji želite da imate dugu karijeru ostvarivanja ciljeva, vi želite da imate alate koji će vam omogućiti da oslobodite dopamin ali isto tako i da ga resetujete, a to možete uraditi pomoću serotonina.

Morate svoj trud nagraditi odmorom. Svako bi trebao da ima neku praksu duboke relaksacije jer je to promišljena akcija. Ali ono što je svima vama poznato, to je da zahvalnost uvek oslobađa serotonin. Ali ta zahvalnost mora biti iskrena i morate osetiti emociju. Subjektivno oslobađanje serotonina najbolje ide kroz zahvalnost i to je nešto što svako od nas može lako primeniti u svom životu.

Lično, svako jutro kada se probudim, prvo radim moju tehniku za reprogramiranje podsvesti koju nazivam “Reprogramiraj svoj Um” (VIŠE O TOME OVDE), zatim meditiram. Nakon meditacije pišem namere za današnji dan i onda makar jednu stvar na kojoj sam izuzetno zahvalan.

Tokom dana zastajem pre svake aktivnosti da postavim specifičnu nameru šta želim od te aktivnosti. Takođe pokušavam da se ponašam kao da je rezultat te namere već ostvaren. Radeći sve ovo, ja učim svoje telo hemijski ono što moj um već intelektualno razume. Tokom aktivnosti u koje sam uložio ekstra trud i napor, tačnije nakon istih, mentalno nagrađujem taj trud i napor da bih oslobodio dopamin.

Na kraju dana ponovo otvorim svesku i zapišem sve ono što možda nisam uradio kako treba, da bih sledeći put napravio bolji izbor. Zatim napišem šta sam sve uradio kako treba i nagradim taj proces i pokušavam da osetim emociju zadovoljstva jer tada znam da se dopamin oslobađa.

I sve ovo nam pomaže da kada se dese izazovna vremena i kada smo na putu da odustanemo, naše telo, koje je naš podsvesni um, nam neće dozvoliti da odustanemo. I zato moramo svakodnevno da sebe programiramo na način koji će učiti naše telo kako će budućnosti izgledati ukoliko nastavimo putem kojim idemo.

Sada imam adekvatno znanje koje mi pomaže da ostvarujem svoje ciljeve i što je najvažnije, da zaista uživam u tom procesu. Zato vam od srca preporučujem da od danas krenete da primenjujete znanje koje ste dobili u ovom članku jer ako to uradite, garantujem vam da nikada nećete odustati ni od jednog cilja!


Hvala što ste pročitali ovaj rad i podelite ovo sa nekim kome je potrebno ovo da pročita!

"Umeće Maštanja" Podcast Program


Ovo je moj najpopularniji program i trenutno najaktuelniji i ukoliko vas zanima da se pridružite fantastičnoj zajednici ljudi koja želi više od života, pridružite se mom projektu pod nazivom "Umeće Maštanja" Podcast Program u kome delim naučno-istražene mehanizme koji vam mogu pomoći da živite ispunjenim životom.


Više informacija o ovome pročitajte OVDE!

ŽELITE DA PODRŽITE AUTORA?


S obzirom da već znate da veliki broj informacija što znam, dobijate besplatno kroz svoje blogove i ukoliko cenite i poštujete moj rad, zamolio bih vas da me podržite tako što ćete se pretplatiti na moj mesečni plan koji košta svega US5$.

PODELITE OVAJ POST


Ukoliko vam se svideo ovaj post, molim vas podelite ga sa vašim prijateljima na društvenim mrežama. Cilj ovih blogova jeste da pomogne što više ljudi da otvore svoj um za nove ideje.

Ukoliko želite da se prijavite za moj online kurs, informacije su dostupne OVDE. Ukratko, kurs je namenjen svima koji žele da reprogramiraju svoju podsvest pomoću najnovijih tehnika i metoda zasnovane na najnovijim naučnim studijama iz oblasti neuronauke, kvantne fizike, biologije, epigenetike, kao i iz sopstvenog iskustva itd.

EMAIL LISTA


Za kraj, ukoliko volite ovo što pišem i učite nešto novo, idite na početnu stranicu i upišite svoj email da biste dobili obaveštenje svaki put kada izađe novi članak. Obećavam, neće biti nikakvog spamovanja ili pokušaja uvaljivanja bilo kakvih proizvoda.

NAPOMENA


Sve što je napisano u ovom članku je moje trenutno znanje o ovoj temi. Verujem da imam dovoljno mudrosti da razumem da ono što je danas tačno, sutra može biti netačno. Isto tako, svakoga dana učim nešto novo i kako moje znanje raste, kao i informacije koje dobijam, tako će i moj rad biti nadograđen sa novijim i možda boljim informacijama. Kao sa svime što pročitate na internetu, uzmite ono što rezonuje sa vama, a ostavite ono što nije u ravni sa onime ko ste vi. Uradite sopstveno istraživanje i ako vam je evenutalno potrebna stručna pomoć, obratite se stručnom licu u vašem mestu.