Subjektivni Sistem Nagrađivanja



“Vaša biologija će vas održati motivisanim ako naučite kako da je iskoristite na pravi način.” - Srđan Bogićević

Zdravo društvo i danas želim da pričam o nečemu što spominjem već duže vreme a da je ključ da nikada ne odustanemo od svojih snova i ciljeva - motivaciji. Ali ne o onoj klasičnoj motivaciji za koju ste ko zna koliko puta čuli. Već o motivaciji sa biološkog aspekta gde ćete naučiti kako da ostanete motivisani i nikada ne odustanete od bilo čega što ste zamislili.

Proćićemo ukratko kroz nauku o motivaciji i nadam se da će vam ovaj članak dati još jedan mehanizam da nastavite dalje kada su vremena teška i kada osećate kao da želite da odustanete. Meni je ovo znanje pomoglo i više nego što možete zamisliti. Pa krenimo sa pitanjem: do koje mere naš subjektivni narativ ili priča koju sami sebi pričamo zapravo znače za naše telo i u kojoj meri telo zapravo znači nešto za subjektivni narativ?


Promišljeno ubacivanje pozitivne misli


Većina nas je svesna da su naš mozak i telo u konstantnom dijalogu. Oni razmenjuju informacije non stop. Ako je mozak fizička ekstenzija uma, za mene, kada pričam o umu, tu mislim na mozak i telo zajedno. Naš mozak je svesni um dok je telo podsvesni um. Kada imamo misao u mozgu, naše telo reaguje na neki način na tu misao. I zato hajde na brzinu da se dotaknemo misli.

Mi mislimo hiljade i hiljade misli tokom dana. Misli se spontano pojavljuju non stop. I većina ljudi misli da samo zato što imaju misao, oni moraju da je isprate i reaguju na nju. Što je još gore, većina ljudi misli da su njihove misli stvarne. Samo zato što imate misao, to ne znači da je ona istinita.

Ono što većina ljudi još uvek ne shvata je da misli mogu biti promišljeno ubačene. Na primer, pre nego što sam počeo da pišem ovaj članak, odvojio sam par minuta da promišljeno ubacim misli u svoj mozak koje su otprilike bile ove: “Namera mi je da napišem još jedan kvalitetan članak koji će pomoći drugima da nauče nešto novo da bi promenili jedan aspekat svog života”. Ovake misli obično nazivamo namerama.

Neki od vas mogu reći “ali kako da promišljeno ubacim pozitivnu misao kada je moj um prepunjen negativnim mislima”? Pazite, većina ljudi pokušava da kontroliše negativni misli tako što će ih potisnuti. Mislim da to nije pametno. Nikada ne treba potiskivati negativne misli jer su one tu i deo su vaših programa.

Možete ih jednostavno posmatrati. Ovo posmatranje možete vežbati kroz meditaciju u kojoj možete praktikovati proces prisutnosti jer u meditaciji takođe nailaze negativne misli, ali vi ne pokušavate da ih uklonite, već da ih posmatrate. Da ne pričam o tome kako ovo možete uraditi, detaljne informacije imate u članku “Koncept mozga i drugačiji pristup Meditaciji” (KLIKNI OVDE DA PROČITAŠ).

Takođe, postoji ogroman benefit da promišljeno ubacite pozitivnu misao, tačnije dve misli svaki put kada se pojavi negativna misao. Da sa neke strane udarite kontru svojim programima. Razlog je taj da zapravo postoji neurohemijska baza za kontrolu stresa recimo koja čini stres više tolerantnim, ali koja takođe može da produži vašu sposobnost da nastavite da idete dalje ka vašim ciljevima kada nije sve kako treba, a sve to ima veze sa dopaminskim putevima.

I dopaminu ćemo uskoro reći malo više, ali verovatno su mnogi od vas čuli da je dopamin molekul nagrade koji se oslobađa u mozgu kada ostvarite nešto veliko, kada pobedite u toj utakmici, završite taj projekat na kome ste radili mesecima, ili kada osoba koja vam se sviđa vam lajkuje sliku i pošalje poruku i tako dalje.

Ali pre nego što kažemo nešto o dopaminu, kako da promišljeno ubacimo pozitivnu misao i promenimo negativan obrazac razmišljanja? Pa, svaki put kada vam negativan obrazac razmišljanja iskoči, najbolje bi bilo da ga opazite, shvatite da je tu i onda se zapitate, “zašto imam ovu negativnu misao”?

Prva stvar koju morate razumeti je da negativna misao nije vaša. Ona je ubačena u vašu podsvest još kada ste bili dete. Uglavnom, kada postavite prvo pitanje, sledeće pitanje koje treba sebi da postavite je, “da li je ova misao istinita?” Da li je istina da je vaš život sranje? Da nikada nećete stići tamo gde želite? U slučaju da ne znate odgovor na ovo pitanje, evo ja ću vam reći, “ne!” Nije istina.

Poslednje pitanje koje trebate postaviti je, “šta bih uradila ili ko bih bio da nemam ovu misao”? Ozbiljno, ko bi ste bili da nemate ove limitirane i negativne misli koje vas sputavaju? Jednom kada odgovorite na ova 3 pitanja, spremni ste da promišljeno ubacite odgovarajuću pozitivnu misao.

Ta misao možete glasiti ovako, “Možda nisam tamo gde želim biti, ali radim svaki dan na tome da stignem tamo. Znam da sam na pravom putu!”. Ovo nije iluzija. Ovo nije zavaravanje. Ovo nije laž. Morate nagraditi svoj trud tako što ćete promišljeno ubacivati pozitivne misli.


Dopamin


Zašto ovo spominjem? Jer će vam promišljeno ubacivanje pozitivnih misli pomoći da nikada ne odustanete od svojih ciljeva o čemu ćemo uskoro pričati, ali hajde samo na trenutak da kažemo par stvari o dopaminu.

Postoji temeljna veza između dopamina koji se oslobađa u vašem mozgu i vaše želje da uložite napor i vi zapravo možete da kontrolišete raspored oslobađanja dopamina. Ali potrebno je odgovarajuće znanje. Ovo je jedan od onih slučajeva kada će vam razumevanje načina na koji dopamin sistem funkcioniše omogućiti da ga iskoristite u svoju korist. Ako ne razumete način na koji dopamin deluje, postoji velika šansa da će vas uvući u trenutnu struju vašeg života. Drugim rečima, ljudi oko vas i situacije će kontrolisati vaš raspored oslobađanja dopamina.

Zato, hajde da razgovaramo o dopaminu i da stavimo nekoliko osnovnih činjenica na sto. Šta je to što nas čini ljudima? Da li su to naši snovi i nadanja, naša mašta, želje, planovi ili naša strast? Ako se realno zapitate, shvatićete da uopšte nije lako pitanje. Ali jedna stvar je definitivno jasna. Koji god da je odgovor u pitanju, sve se na kraju svodi na jedan mali molekul koji naš mozak oslobađa a to je upravo dopamin.

Samo jedna u dve hiljade moždanih ćelija zapravo proizvodi ovaj molekul čuda. Ali zato efekat ove hemikalije na vaše misli i ponašanja je neverovatan. Dopamin pokriva svako polje ljudskog života, od adikcije, oporavka, zaljubljivanja, do ludila i genija. Danas ćemo pokriti poslednja istraživanja iz psihologije, neuronauke kao i socijalnih studija koje će nam otkriti prednosti i mane ovog neverovatnog molekula.

Ako ste do sada čuli za njega, onda ga verovatno znate kao “feel good” ili dobar osećaj hemikaliju. Jer zadovoljstvo je upravo osećaj koji ljudi osećaju kada je dopamin aktivan u njihovom mozgu. Naučnici su u istraživanjima sa miševima otkrili da je dopamin na vrhuncu kada jedu neku jako ukusnu hranu i naučnici su ovaj deo mozga koji je aktivan u ovoj reakciji nazvali dopamin krug nagrade.

Što se tiče naučne strane, ovo je jako jednostavno, ali je isto tako varljivo. Dopamin je daleko više od same stimulacije i nagrade. Dopamin je zapravo molekul mogućnosti. Naučnici su ustanovili da dopamin zapravo uopšte ne zanima ukusna hrana. Ne zanima ga ništa što je predvidljivo. Dopamin se oslobađa kada naiđemo na stvari koje su nove, neočekivane i uzbudljive.

Što je iznenađenje veće i bolje, više dopamina će biti oslobođeno i više zadovoljstva ćemo osetiti. Vrhunac je kada napravimo grešku u predviđanju nagrade koju možemo dobiti za nešto. Drugim rečima, kada je rezultat onoga što smo očekivali zapravo daleko bolji, e tada naš mozak oslobađa najviše dopamina i ovome ćemo pričati malo više uskoro.

Ali, samo se setite kada ste pogledali račun u banci samo da bi shvatili da imate više novca nego što ste mislili da imate. Kako ste se osećali? Relativno skoro su naučnici predložili da naš mozak deli sve na dve različite regije - blizu i daleko. Sve što nam je blizu, stvari koje možemo dodirnuti, videti, i osetiti u bilo kom momentu, to spada u ovu “blizu” kategoriju. Sve što je trenutno izvan našeg opsega, bilo figurativno ili bukvalno, spada u “daleko” kategoriju.

Ovo govorim jer vas dopamin uzbudi uvek kada se radi o stvarima koje spadaju u “daleko” kategoriju i tako vas motiviše da idete za njima. On vas ohrabruje da aplicirate za tu poziciju u firmi, ili da kupite taj moćni auto koji vam se dopada.

Dopamin je otkriven krajem pedesetih godina prošlog veka i otkriven je kao preteča, što znači da je substanca od koje se pravi epinefrin ili adrenalin. To je sada fundamentalno važno, jer ovaj molekul koji danas nazivamo dopaminom, smatramo molekulom nagrade i zadovoljstva, ali zapravo je podloga za stvaranje adrenalina. A u mozgu je podloga od kojeg se pravi epinefrin.

Epinefrin je ista stvar kao i adrenalin, osim što ga u mozgu nazivamo epinefrin i on nam omogućava da krenemo u akciju. Stimuliše promene u krvnim sudovima, srcu, organima i tkivima tela i predrasuđuje nas na kretanje. Uglavnom, u početku se smatralo da je dopamin samo gradivni blok za epinefrin, i zaista je hemijski gradivni blok od kojeg se pravi epinefrin.

Međutim, dopamin mnogo toga radi sam, ne pretvara se uvek u epinefrin. Dopamin se oslobađa sa nekoliko mesta u mozgu i telu, ali možda najvažnije za današnju raspravu o motivaciji i nagrađivanju je nešto što se ponekad naziva „put nagrađivanja“, ali je od suštinske važnosti za vašu želju da se uključite u akciju i od suštinske je važnosti za ljude koji su zavisni od supstanci ili ponašanja. Pa, kako ovo funkcioniše?

U dubokom delu mozga postoji struktura koja se zove VTA, odnosno ventralno tagmentalno područje. VTA sadrži neurone koji šalju male žice, koje izbacuju dopamin u drugu strukturu koja se naziva jezgro accumbens, a te dve strukture, VTA i nucleus accumbens čine osnovnu mašineriju tog puta nagrađivanja i putanje koja kontroliše vašu motivaciju za bilo čim.

Možete ih zamisliti kao akcelerator. Oni vas motivišu da preduzmete akciju. Međutim, unutar puta nagrađivanja postoji i pauza. Prekid ili ograničenje tog dopamina, koji kontroliše kada se oslobađa i koliko se oslobađa, predstavlja prefrontalni korteks.

Prefrontalni korteks je neurološko imanje odmah iza vašeg čela. Ovo je zaista jedinstvena, aj da kažemo, nekretnina kojom smo obdareni kao ljudi i on deluje kao prekid na sistemu dopamina. Bez te pauze vi biste bila čisto životinja koja samo traži zadovoljstvo. Ne biste imali osnovu za regulisanje svog ponašanja u smislu pokušaja postizanja stvari zbog kojih se osećate dobro.

I to nas dovodi do važne odlike motivacije, a to je da je motivacija dvodelni proces koji se odnosi na uravnoteženje zadovoljstva i bola. Većina ljudi misli na motivaciju i nagradu i dopamin samo kao pokušaj postizanja zadovoljstva. I zaista, dopamin se oslobađa u mozgu od VTA u akumbens jezgru kada doživljavamo stvari koje nam se sviđaju.

Evo načina da ovo konceptualizujete, i ako to možete da usvojite u svom umu, to će vam zaista pomoći dok se krećete kroz dan pokušavajući da shvatite zašto ste motivisani ili niste motivisani za određene stvari. Dakle, kada samo sedite i ne radite niša posebno, možda se ujutro probudite u krevetu, razmišljate o tome da ustanete ili ne, ovaj put nagrađivanja oslobađa dopamin brzinom od oko 3 ili 4x u sekundi. Ovo vam dođe kao oslobađanje dopamina na veoma niskom nivou i kada to kažem, mislim na električnu aktivnost u neuronima.

Dakle, kada ste samo u okej raspoloženju, ono, osećate se dobro, niste depresivni, ali niste ni nešto motivisani, niti uzbuđeni, tada se oslobađa mala, gotovo i neprimetna količina dopamina. Ako se iznenada uzbudite zbog nečega, predvidite nešto, ne dobijete nagradu, ali uzbudite se na očekivan način, tada se brzina oslobađanja i stopa aktivnosti na ovom putu nagrađivanja odjednom povećava na oko 30x ili 40x.

A to ima za posledicu stvaranje osećaja akcije ili želje da krenete u pravcu stvari za kojima žudite. Zapravo je pošteno reći da je dopamin odgovoran za želju i žudnju i to se razlikuje od načina na koji obično čujete o njemu, a to je zadovoljstvo. Dakle, da, dopamin se oslobađa kao odgovor na seks, hranu i mnoge stvari, ali uglavnom se oslobađa u iščekivanju i žudnji za određenom stvari.

To ima za posledicu sužavanje fokusa za onim za čim žudimo. A ta stvar može biti jednostavna poput šoljice kafe, ili može biti važna kao sastanak u vašoj kompaniji, ili recimo završni ispit, ili to može biti uzbuđenje koje osećamo kada treba da izađemo sa tom osobom na taj sastanak i tako dalje.


Dopamin se oslobađa na putu ka ciljevima