Put Heroja - Na putu ste da postanete Legenda!



“Ne morate biti legendarni sve vreme. Treba samo da budete legendarni deset minuta svaki dan.” - Caitlin Moran


Svi smo odrasli sa željom da budemo kao naši heroji. Za neke, heroj je njihova majka. Za neke otac ili deda. Za druge sestra ili brat. Za tebe to može biti spajdermen, Majkl Džordan, Novak Đoković, Robin Hud, Živojin Mišić, Toni Robins, Goku, supermen, Milorad Čavić, Sale Đorđević, tvoj najbolji prijatelj itd. Možda je tvoj komšija. Ili neka treća osoba na koju ste se ugledali kada ste bili dete.

Razlog zašto smo se ugledali na ove prave ili imaginarne heroje je taj da su oni imali nešto čime mi težimo ili ko želimo da postanemo. Oni su uradili nešto što i mi želimo da uradimo. A ko su zapravo heroji?

Po mojoj definiciji, heroj je svako ko je posvetio svoj život u službi drugih, ko je inspirisao druge svojim primerom i pokazao/la šta je sve moguće ukoliko to jako želimo. Heroji su vođeni svojim srcem da urade šta god da je potrebno za dobrobit ljudi i čovečanstva. Heroji su lideri većeg dobra.

Pitanje je, da li su heroji rođeni kao heroji ili su to postali? Možda će vam zvučati bez veze, ali iskreno verujem da smo svi rođeni kao heroji. Problem je što su mnogi od nas to zaboravili u procesu odrastanja kada su se ljudi oko nas “potrudili” da nas ubede da ne možemo uraditi ono, da ne možemo postati ovo, da je nemoguće postići to, i tako dalje. Ako ništa drugo, ono što vam sa sigurnošću mogu reći je da će bar neki od nas ipak postati heroji. U ovom artiklu ćemo proći kroz nekoliko stvari koje definišu put heroja. Tačnije postoje tri stvari: odvojenost, inicijacija i povratak.


Odvojenost


Krenimo od odvojenosti. Ono što je interesantno za herojski put je da prva stvar koja se dogodi je ta da nam je neko drugi odredio ili nametnuo putovanje koje u većini slučajeva nismo ni želeli. To su obično naši roditelji, društvo u kome živimo, škola itd. Na primer, ako su vam otac i deda bili doktori, velika je verovatnoća da ćete i vi krenuti njihovim stopama. Ne zato što je to ono što želite, već eto zato što tako “treba” po “nekom pravilu”. U procesu postajanja doktora, vi možda shvatite da ste rođeni sa drugačijom misijom a ne onom koju su vam nametnuli. Uzeo sam primer doktora, ali to može biti bilo šta drugo.

Zbog tog nametnutog puta, mnogi od nas nisu ni svesni da postoje i drugi životni putevi. Od malih nogu smo programirani da verujemo da treba da pratimo ono što nam društvo nameće i što nam oni kažu da je najbolje za nas. Primer doktora je upravo ono o čemu pričam. Niko vas ne pita da li ste bre uopšte željni da budete doktor. Jednostavno su vaši roditelji odlučili da vas forsiraju tim putem i pritiskaju da biste, zaboga, “očuvali” porodičnu “tradiciju” i u većini slučajeva da bi se roditelji hvalili kako im je dete doktor.

I ja sam bio “žrtva” ovih očekivanja od strane moje porodice. Od mene su očekivali da idem u školu, završim fakultet, zaposlim se u nekoj kompaniji bez obzira da li ću uopšte biti srećan na tom radnom mestu ili ne. I da ne zaboravim ona druga očekivanja: da se oženim, dobijem decu, kupim auto i kuću itd. A to da li sam srećan ili ne, ma ko te pita. Bitno je da ideš putem kojim porodica misli da je najbolje, kompletno zaboravljajući da mi sami treba da odredimo šta je najbolje za nas.

Tokom odrastanja sam shvatio da sam se u ovom procesu osećao usamljeno i odvojeno od svih ljudi koje sam poznavao. Osećao sam kao da ne pripadam ovom društvu koje mi nameće šta treba da radim sa svojim životom. Osećao sam da ne pripadam gradu u kome živim, kao ni u državi. Bio sam programiran da razmišljam na određen način, ali sam duboko u sebi znao da je život mnogo više od onoga što su mi nametali drugi. Znao sam da sam mnogo više od onoga što su mi drugi govorili da jesam.


Potrebna je hrabrost da krenete napred


Ono što je fascinantno u ovom delu života heroja je da većina ljudi uopšte ništa ne preduzima nikakvu akciju da krene svojim putem već slepo nastavljaju da prate put koji su im drugi odredili. I upravo ovaj deo je onaj gde sve ovo postaje pomalo tužno jer će većina ljudi čekati skoro ceo život da se nešto samo od sebe promeni bez preduzimanja ikakvog koraka da sami nešto promene. Oni će čuti unutrašnji glas, ali ništa neće pokušati i ovo su uglavnom oni ljudi koji će na samrtnoj postelji ležati i govoriti: “Voleo bih da sam bar pokušao da živim život onako kako sam ja hteo”. U prevodu, oni žale što nisu preduzeli bilo kakvu akciju ka svojim snovima.

I iskreno verujem da je potrebna hrabrost da krenete napred. Da krenete ka svojim snovima. Da pređete preko limitacija koje su vam vaša porodica i društvo u kom živite stavili na vas. Nisam imao hrabrosti da uradim išta povodom ovoga kada sam bio tinejdžer iako sam znao da sam mnogo više od onoga što su mi govorili da jesam u to vreme. Razlog?

Strah. Većina nas je uplašena da krene tim prvim korakom sa verom u sebe da možemo nešto uraditi. Uplašeni smo da ugrabimo tu priliku koja nam se ukazala ili da prihvatimo možda taj rizik koji je nesumnjivo tu jer smo uslovljeni od malih nogu da budemo uplašeni i ,ne daj Bože, da pogrešimo ili preuzmemo rizik.

Pogledajte oko sebe i videćete ljude koji imaju 40, 50, 60 i više godina koji gotovo svaki dan govore da žale što nisu imali hrabrosti da žive život sa svrhom. Svi oni žele da su bili više iskreni prema sebi i da su ostali dosledni sebi i svojim snovima. E sad, ne znam za vas, niti kako vi razmišljate, ali meni zaista ne pada na pamet da izgovaram ove reči. Ne želim da ikada žalim zbog bilo čega u životu. Iz tog razloga sam svojevremeno odlučio da preuzmem rizik i započnem sopstveno putovanje koje me je odvelo u Kanadu.


Inicijacija


Ukoliko preduzmemo akciju ka našim snovima, pomeramo se sa prve faze u drugu, koja se zove inicijacija. Ovo je faza u kojoj prolazimo kroz vatru. U kojoj nailazimo na oluje. Ali isto tako počinjemo da upoznajemo naše saveznike, tj. ljude koji nam pomažu na putu ka uspehu. Počinjemo da se povezujemo sa ljudima koji dele iste ili slične životne vrednosti, koji veruju u ono u šta i mi verujemo, koji nas svojom pojavom inspirišu. To su ljudi koje želimo da imamo kraj sebe na ovom putovanju.

Za mene, početak u Kanadi je bio pakao! Bukvalno sam išao kroz jednu vatru, pa drugu, pa taman ugasim požar, kad ono eto oluje i pritom naiđe još milion neočekivanih prepreka koje su izazvale moju volju, moje vrednosti i koje su me naterale da se zapitam da li je moj sistem uverenja zapravo onaj koji želim da imam. Bio sam X puta sateran u ćošak. Onoga trenutka kada preduzmete neku akciju ka vašoj sudbini, budite spremni jer ćete naići na mnogo prepreka i izazova. Biće dosta privremenih poraza. Ali će isto tako biti i mnogo otvorenih vrata, kao i šansi i mogućnosti koje će vam se otvoriti i desiti i to je ono što život čini uzbudljivim i lepim.

U to vreme sam imao sreću da sam naišao na ljude koje dele iste životne vrednosti. Bila je to grupa u kojoj se uči kako da postanete govornik i razvijate komunikativne sposobnosti. Ime te grupe je The Friends of the Lion’s Circle ili kako smo voleli sebe da nazivamo krug inspiracionih glasova. Ljudi iz ove grupe su jedni od najboljih ljudi koje sam ikada upoznao u svom životu.

Dočekali su me i prihvatili kao da sam jedan od njih. Postao sam prijatelj sa većinom njih, sa kojima sam i dan danas u kontaktu. Najvažnije od svega mi je bilo da su me prihvatili baš ovakvog kakav jesam. Takođe sam upoznao još dosta ljudi koji su verovali u ono što i ja verujem, koji su me inspirisali i sa kojima sam želeo da provodim svoje vreme na ovom putovanju koje se zove život.

Kada se jednom pomerite sa odvojenosti na inicijaciju, onda kreće bitka sa zmajevima. A zmaj može biti član porodice koji ne veruje u nas. To može biti prijatelj koga poznajemo od malih nogu i za koga mislimo da treba da bude u našem životu samo zato što se toliko dugo znamo. Zmaj može biti naše lično uverenje koje imamo o sebi, kao na primer, da nismo dovoljno dobri, da nešto ne možemo da uradimo, i ostala sranja koja nam se svima pojavljuju s vremena na vreme. Sve su to zmajevi sa kojima bitku vodimo u ovoj fazi.

Što pre prihvatite da vas neće svi podržati kroz životno putovanje, lakše će vam biti i manje ćete se razočarati. Šta više, budite zahvalni ako vas iko podrži jer će vas većina sabotirati (uglavnom nesvesno). Tužno je što ljudi koji su nam najbliži skoro pa nikad ne vide našu viziju i kuda idemo. Oni ne vide šta pokušavamo da uradimo. U mom slučaju, i ovo zaista nikome ne preporučujem da uradi, ja sam sklonio sve negativne ljude iz svoje okoline. Nisam želeo da gubim vreme na one koji mi govore da nešto ne mogu da uradim. Na vama je da naučite kako da se izborite što sa spoljašnjim, što sa unutrašnjim zmajevima.


Povratak


Pablo Pikaso je rekao da smisao života leži u pronalaženju svoga dara, a svrha života je dati taj dar svetu u kome živimo. Čim prođemo kroz vatru, tu nije kraj. To ne znači kao da se sad nalazite u nekom ambisu, gde ste konačno pronašli svoj dar i kraj priče. Ne. sad je vreme za povratak. I ovo je zaista lepota herojskog putovanja jer idemo kroz odvojenost, zatim inicijaciju i onda je vreme za povratak - povratak vašem pravom Ja! Povratak onome ko ste vi zapravo!

Sada je vreme da uzmete svoj dar koji ste pronašli u sebi, i da smisao i svrhu koju imate ispoljite i krenete da živite po svojim pravilima, principima i vrednostima. Povratak je zanimljiv deo jer vi sada delite svoj genij sa svetom. Vaša poruka konačno dolazi do izražaja.

Na primer, nikada ni u najluđim snovima nisam sanjao da ću jednog dana pisati blogove i knjige. Uopšte nisam nikada ni pomislio da ću jednoga dana pomagati drugima da menjaju svoje podsvesne programe, koriste moć svoje mašte i kreiraju život po sopstvenoj želji. Nikada nisam ni pomislio da ću postati pisac i raditi ovo što sada radim. Ali ne želim da steknete pogrešan utisak jer se još uvek pronalazim i još uvek nisam tamo gde želim da budem. Ali vam sa sigurnošću mogu reći da idem ka tome.

Nekima od vas je ovo možda smešno, ali ja iskreno verujem da ste vi na putu da postanete legendarni. Za mene, legenda je svako ko ima čistu svrhu, i njihova misija je da služe čovečanstvu. Legende nam pokazuju šta znači služiti nečemu što je veće od nas samih. Legende su oni koji prevaziđu svoja očekivanja i koji su prešli preko limitacija koje su im drugi nametnuli. Legenda je svako ko je za života bio ponizan i koji je učinio mnogo više za druge nešto što je ikada učinio za sebe.

Jednom kada se vratite svom pravom i unutrašnjem Ja, nikada se više ne možete vratiti svome prošlom Ja. Ništa više nije isto. Jednom kada uvidite svoj poziv, veome je teško ignorisati ga. Glas u vašoj glavi će vas loviti sve vreme i razlog zašto vam ovo kažem je da u početku možda nećete hteti da prihvatite svoj poziv jer je, na neki način, poziv u nepoznato. Vaš zadatak je da podignete slušalicu i odgovorite na taj poziv! Vaš zadatak je da idete ka svojoj sudbini, jer ako ne krenete tim putem, jednog dana ćete žaliti što niste imali hrabrosti da uradite nešto više od svog života.


Ukoliko pak ne znate šta je vaša svrha, možda će vam ovo pomoći:


Provedite neko vreme sami