Koncept Mozga i drugačiji pristup Meditaciji



“Mozak je mišić koji može pokrenuti ceo svet.” - Stephen King

Jedan od razloga zašto sam počeo aktivno da studiram mozak je taj, da jednostavno ne verujem da smo predodređeni da živimo na određeni način do kraja svoga života ili da smo “osuđeni na propast” jer smo “nasledili” gene zbog kojih ne možemo ništa uraditi u životu. Svojim radom i primerom želim da pokažem drugima šta je sve moguće ukoliko studiramo i istražujemo mogućnosti našeg mozga jer je mozak neverovatno moćan organ.

Istraživanja na koje sam naišao kroz dosadašnje studiranje neuronauke su mi pokazala da naše misli utiču na naš mozak, telo i život. Iako sam ovo znao mnogo pre naučnih istraživanja, drago mi je što i nauka dokazuje tvrdnje koje su stare hiljadama godina. Ali nije samo dovoljno znati ove stvari.

Veoma je važno znati kako da iskoristimo ovo znanje da bi kreirali život kakav želimo. Zato u ovom članku želim da vam predstavim malo drugačiji koncept mozga kao i drugačiji pristup meditaciji, jer bih jako voleo da što veći broj ljudi krene da izučava ove stvari koje nam mogu pomoći u svim oblastima života.


Malo drugačiji koncept mozga


Mozak je, kao što već svi znamo, jedan jako neverovatan organ koji kontroliše sve funkcije tela, tumači informacije iz spoljnog sveta i oličava suštinu uma i duše. Mozak služi kao centar nervnog sistema. Iako je najsloženiji organ, jedan je od najmoćnijih, ako ne i najmoćniji. Mozak prima informacije kroz naših pet čula: vida, mirisa, dodira, ukusa i sluha. Skuplja poruke na način koji za nas ima značenje i te podatke može sačuvati u našoj memoriji. Kontroliše naše misli, pamćenje i govor, kretanje ruku i nogu i funkciju mnogih organa u našem telu.

E sada, zamislite naš mozak kao tri mozga u jednom koja vam omogućavaju da pređete put od razmišljanja do akcije i na kraju postojanja. Ova tri mozga su neokorteks - koji je racionalan ili mozak koji misli; limbički mozak - koji oseća emocije ili osećanja; reptilski mozak - koji je mozak instinkta, da ga tako nazovemo.

Neokorteks je seme našeg svesnog uma. Ovo je deo mozga koji nas uključuje u trodimenzionalnu stvarnost. Prednji deo mozga, nazvan prednji mozak, čini oko 40% našeg čitavog mozga i o njemu možete razmišljati kao o izvršnom direktoru mozga. Ovaj prednji deo mozga nam omogućava da se odlučimo za akciju, usredsredimo svoju koncetraciju, da nagađamo, imamo pažnju ili nameru itd. To je područje našeg mozga koje “obuzdava” naše emocionalne reakcije, ali i koje nagađa o novim mogućnostima. Samo zamislite svoj prednji deo mozga kao sedište svoje savesti ili svog kreativnog centra.

Zadnji deo našeg mozga se naziva vizuelni korteks, gde obrađujete vid ili prostornu orijentaciju. U našem mozgu postoje trake koje nam omogućavaju da osetimo određene stvari svojim telom ili da prizovemo ili započnemo pokretanje motoričke funkcije ili pokreta. Ovo su područja mozga koja nam omogućavaju da napravimo dugoročna sećanja i počnemo praviti razliku između sebe i, aj da kažem, “ne - sebe” (oprostite na izrazu, ne znam bolji naziv).

Zanimljivo je da je čitav mozak nekako geografski mapiran. Gledajte na prvi mozak kao na onaj deo mozga koji vam omogućava da naučite nove stvari i imate nova iskustva. I svaki put kada naučite nešto novo, vi uspostavljate nove konekcije u svom mozgu. Bukvalno samo jedan sat usredsređene koncentracije na jednu ideju vam udvostručuje broj konekcija u mozgu, što kasnije može dovesti do neuroplastičnosti mozga. A neuroplastičnost je sposobnost mozga da se menja u skladu sa iskustvom. Tako da sva ova filozofija, teorija, intelektualni podaci kao i ovo znanje o kome ovde govorimo, je uskladišteno u neokorteksu ili našem mislećem mozgu.

Sledeći korak je uzeti to znanje i početi da ga primenjujemo. Da na neki način demonstriramo to znanje svojim ponašanjem ili akcijom koju ćemo preduzeti. A ukoliko svoje akcije uskladimo sa svojim namerama, tada navodimo um i telo da rade zajedno, što će proizvesti novo iskustvo. I kada smo usred tog novog iskustva, svih pet čula nas uključuju u to okruženje i kako se sve te senzorne informacije šalju u naš mozak, tada bukvalno “horde” neurona počinju da se organizuju u razne obrasce i mreže.

Tada to iskustvo obogaćuje filozofske krugove u našem mozgu, a kada ti neuroni počnu da se formiraju u mreže, naš drugi mozak - limbički mozak (emocionalni ili hemijski), počinje da stvara hemikaliju. Ta hemikalija se naziva osećanjem ili emocijom. Zato onoga trenutka kada se osećate neograničeno ili izobiljno, tada hemijski učite ili podučavate svoje telo da razume ono što je vaš mozak intelektualno razumeo.

Možemo slobodno reći da je znanje za um, a iskustvo za telo. Budući da iz našeg okruženja dolaze nove informacije, mi bukvalno počinjemo da menjamo svoju genetsku “sudbinu” signalizirajući nove gene na nove načine. A naš limbički mozak počinje da prozivodi hemikalije tako da naše telo počinje da dobija hemijska uputstva da razume ono što je naš um već razumeo.

Naravno, limbički mozak ima i neke druge funkcije. Ono je sedište našeg autonomnog nervnog sistema, koje možemo nazivati i automatski nervni sistem. Veoma je važno ovo razumeti jer je ovo deo mozga koji podsvesno reguliše nivo šećera u krvi, nivo hormona, temperaturu, disanje, brzinu otkucaja srca itd. Jednostavno rečeno, ovaj deo mozga nam automatski daje život.

Kada mozak krene proizvoditi te hemikalije kao posledice nekog iskustva, emocionalni potpis iz tog iskustva počinje na neki način da menja biologiju vašeg tela. Ukoliko bi ponovo iskusili emociju tog iskustva, vi biste neurohemijski počeli da uslovljavate da telo i um rade kao jedno. I ako to uradite iznova i iznova, da vaše telo zna osećaj isto kao vaš um, onda to postaje deo vas. Sada je urođeno u vama. Kao vaša druga priroda.

Jer to ste uradili toliko puta da ne morate svesno da razmišljate o tome. Sada to postaje podsvesno programiranje. Nešto radite a da ni sami ne znate kako to radite. I kada nešto radite iznova i iznova, onda aktivirate svoj treći mozak koji se naziva reptilski mozak. Ovo je deo mozga koji je odgovoran za razvijanje memorije da kada nešto radite nebrojeno puta, više ne morate razmišljati kako ćete to uraditi, jer je postalo deo vas.


Kako mozak funkcioniše?


Sada, vaš posao je da pređete od znanja do iskustva ka mudrosti. Od uma to tela, do duše. Hajmo da razgovaramo malo o različitim načinima na koji mozak radi. Kada izgubite određeni broj neurona u mozgu, ti se neuroni nikada neće vratiti. Neka najnovija istraživanja kroz koje sam prošao kroz svoj kurs sa Harvarda, kao i mnoge druge, pokazuju da kada ljudi počnu da uče nove stvari da bi imali novo iskustvo, to neće samo stvoriti nove konekcije u njihovom mozgu, već će i stvoriti nove neurone. Povežimo ovo sa vama.

Po studijama psihologa, vi mislite oko 60 do 70 hiljada misli svakodnevno. I 80-90% njih su iste misli koje ste imali prethodnog dana. Znači, ukoliko mislite iste misli kao prethodnog dana, to znači da su vaša biologija, vaši hormoni, neurohemija, jednaki načinu na koji mislite, reagujete i osećate. Drugim rečima, sve ostaje isto u vašem telu ukoliko ste i vi isti da tako kažemo.

Da li je onda moguće da nove misli, koje mogu dovesti do novih izbora, koje dovode do novih ponašanja, koja mogu kreirati novo iskustvo, koje može proizvesti nove emocije, koje može inspirisati nove misli, koje mogu promeniti vašu biologiju, mogu napraviti promenu u vašem mozgu isto kao i u vašem telu? Znam da je malo predugačko pitanje, ali znajte da je odgovor jasan, kao i poenta - kada se vi promenite, sve se oko i unutar vas menja.

Problem koji može nastati kada, na primer, živite stresno, je da uvek pokušavate kontrolisati rezultat kada ste u tom stanju. Ljudi, mesta ili događaji mogu proizvesti određene reakcije u vašem mozgu koje ga mogu izbaciti iz harmonije ili koherentnosti. Ovo je važno znati jer kada mozak nije koherentan, vi niste koherentni. Ukoliko vam mozak ne funkcioniše kako treba, svet vam neće biti baš tako lepo mesto za život.

Ako se pitate kako možete održavati koherentnost u mozgu, odmah ću vam reći da je meditacija definitivno jedan od načina da kreirate više reda i harmonije u mozgu. Na kraju teksta ću vam opisati malo drugačiji pristup meditaciji, ili bolje rečeno, pristup sa drugačijom namerom, ali znajte da meditacija može pomoći da mozak bolje radi i funkcioniše.

Kada mozak počne da objedinjuje one različite zajednice neurona koje su ranije bile podeljene, tada ćete iskusiti koherentnost u svom mozgu. Tada prednji deo mozga počinje da rezonuje sa zadnjim delom mozga. Desna strana započinje sinhronizaciju sa levom stranom mozga. Drugim rečima, mozak počinje da funkcioniše u holističnijem stanju.

Kada je mozak koherentan, imate više energije u mozgu da uradite više stvari u svom životu. Možete biti više prisutni, donositi bolje odluke, razmišljati izvan limitacija ili uslova u vašem okruženju. Da bi ste napravili zaista značajne promene u svom životu, morate preći preko memorije svoje prošlosti i trenutne realnosti. Morate kreirati drugačiju realnost tako što ćete preći preko sadašnjeg indentiteta.

I kada počnete primenjivati sve ove alate koje pišem u svojim radovima, kao i mnoge druge koje možete naći iz zaista relevantnih izvora u načnim časopisima, počećete da primećujete značajne promene, ne samo unutar vas, već i oko vas. Počećete da razvijate veštinu pristupljivanja svojoj podsvesti.

Većina nas u procesu transformacije počne analizirati život kroz neku uznemirujuću emociju koja možete učiniti naš mozak da izađe iz stanja koherentnosti. Emocije su bukvalno zapis prošlosti. Ako živite svoj život iz stanja negativnih emocija prouzrokovane stresom ili čime god, sve dok razmišljate u okviru ili parametru te emocije, vi mislite kroz prizmu prošlosti.

Rešenje za vaše probleme leži u razmišljanju izvan okvira te emocije, što je ponekad lakše reći nego primeniti u praksi. Ali kada to učinite, vi prevazilazite svoju prošlost i sada, više ne gledate na svoju budućnost kroz prizmu prošlosti. Sada počinjete da vidite mogućnosti koje ranije niste videli.

Nebrojeno puta sam rekao da je promena teška, i u sledećem članku ću opisati zašto, ali činjenica je da vam ponekad treba malo više vremena da promenite karakter svoje ličnosti. Kao što ste možda pročitali u mom postu Programirani ste da ne uspete (LINK), ponekad je potrebno dosta vremena da promenite svoje podsvesne programe.

Ali kada počnete da učite nove informacije, i te informacije možete nekome objasniti tako da svako može razumeti, počinjete instalirati neurološki hardver u svoj mozak kao pripremu za iskustvo koje će se desiti. Na ovaj način “terate” mozak da ispaljuje nove sekvence, obrasce, kombinacije (nećemo ulaziti u ove stvari u ovom članku), i kada god učinite da mozak radi drugačije, tada menjate način razmišljanja.

Zato je važno ponavaljati nove informacije iznova i iznova da bi te informacije bile potpuno instalirane u vašoj podsvesti. Ukoliko ne možete te informacije jednostavno objasniti nekome, ili što bi Albert Ajnštajn rekao, malom detetu od 6 godina, onda ni vi ne razumete niti su te informacije postale deo vas. Zato kada krenete razumevati šta radite i zašto, i na to nadovežete neko značenje i stavite jasne namere iza toga, tada možete očekivati bolje rezultate onoga što želite.

Kao što smo spomenuli u prethodna dva članka, naš mozak je uslovljen da gleda na spoljašnju realnost na veoma negativan i limitiran način. Ali dobra stvar je da možete naučiti vaš mozak da radi i funkcioniše drugačije. Već smo spomenuli par moćnih metoda kao što su Reprogramiraj svoj Um i Brza Koherentnost o kojima možete pročitati više, ukoliko već do sada niste. Takođe, jedan od načina je da naučite svesno kontrolisati moždane talase, pa hajmo samo na brzinu da prođemo kroz njih.


Moždani talasi


Ljudski mozak se sastoji od moždanih ćelija ili neurona, koji međusobno komuniciraju električnim strujama koje putuju duž neurona i kroz ogromne mreže moždanih kola. Moždani talasi se proizvode sinhronizovanim električnim impulsima iz masa neurona koji međusobno komuniciraju.

Zašto spominjem moždane talase? Jer lako zaboravljamo da mi kontrolišemo našu stvarnost, bez obzira znali mi to ili ne. Učeći o dubljim stanjima svesti, vi možete otvoriti vrata ka podsvesnom umu gde možete promeniti svoja uverenja i stvoriti realnost po sopstvenoj želji. Da biste to uradili, važno je razumeti različite frekvencije mozga.

Počnimo sa razumevanjem različitih vrsta moždanih talasa. Prva vrsta moždanih talasa se naziva beta moždani talasi koji rade na visokim frekvencijama i uključuju logično razmišljanje, izvršavanje zadataka, tada smo u radnom “stanju” da se tako izrazim itd. Kada ste budni, pažnja vam je usmerena na spoljašnje okruženje i svesni ste svog tela u prostoru i vremenu i tada mozak mora da prikuplja i integriše sve različite informacije kroz svojih pet različitih čulnih puteva.

Sve što osetite, dodirnete, vidite, iskusite, sve ove informacije moraju da se integrišu u mozak i kada je mozak aktivan, a vi svesni, vaši moždani talasi prelaze u ono što se naziva beta obrasci moždanih talasa. Samo zamislite beta obrasce moždanih talasa kao svoju pažnju prvenstveno na spoljnom okruženju.

Sledeća vrsta moždanih talasa se naziva alfa moždani talasi. To je stanje kada naš um gotovo nimalo ne radi. Fizički i mentalno smo opušteni kao na primer kada čitamo ili ležimo i slušamo neku opuštajuću muziku. Zamislite alfa stanje kao kada vaš unutrašnji svet počinje postajati stvarniji od spoljašnjeg sveta.

Kroz meditaciju, vi se odvajate od spoljašnjeg sveta i više idete u unutrašnji svet. U tom stanju, moždani talasi počinju da usporavaju i vi prelazite iz beta u alfa obrasce moždanih talasa koji su, kao što smo rekli, sporiji oblici moždanih talasa.

Kada vaš mozak krene da se spušta iz beta u alfa stanje, tada krećete da se pomerate iznad analitčkog uma i sada polako ulazite u operativni sistem gde su svi podsvesni programi, navike, ponašanja itd. nalaze. U dubokoj alfa, vi više ne čujete taj kritički glas iznutra koji svi imamo. Počinjete da gledate svet kroz slike.

Mogu uzeti pisanje za primer. Kada pišem, bukvalno izgubim osećaj za vreme i prostor. Kao da sam u stanju transa. Tako se zaista osećam. Mogu satima da pišem kada sam inspirisan. Niti znam koliko dugo pišem, niti me interesuje jer me spoljašnji svet u tim trenutcima ne zanima uopšte.

Iskreno verujem da se prirodno moji moždani talasi spuste i u teta fazu kada pišem. A teta moždani talasi se javljaju kada sanjarimo ili utonemo u san, ili recimo ujutru čim se probudimo. U ovom stanju smo opušteniji i protok misli je drugačiji, naša kreativnost je povećana ili pojačana kao i naša intuicija.

Već sam pisao o ovoj fazi u blogu Programirani ste da ne uspete gde smo rekli da je teta hipnotičko stanje. To je stanje mašte i povećane sugestibilnosti. Sugestibilnost je vaša sposobnost da prihvatite, poverujete i predate se informacijama bez ikakve analize. Drugim rečima, svesni ste u svojoj podsvesti.

Sledeće stanje je ono što nazivamo delta moždanim talasima. Ovi talasi su najsporiji. Odvijaju se tokom naših najdubljih faza spavanja, omogućavajući mozgu da se regeneriše i obnovi. Zamislite delta fazu kao restorativno stanje. U vašem svesnom umu je vrlo malo aktivnosti. Međutim, čak iako vaš svesni um nije gotovo uopšte aktivan tokom delta stanja moždanih talasa, vaša podsvest je “zauzeta na poslu”. Nikada ne spava.

Poslednje stanje o kome ćemo pričati su gama moždani talasi. Iskreno, do pre dve godine nisam ni znao da ovo stanje postoji dok nisam počeo da izučavam mozak. Gama je najveća frekvencija od svih moždanih talasa. Oni se dešavaju kada smo na vrhuncu percepcije i proširenim nivoima svesti. U gama stanju, energija iz tela počinje da se kreće prema mozgu. A kada se to dogodi, mozak prelazi u super-svesno stanje u kome vaš unutrašnji svet postaje daleko stvarniji nego što možete zamisliti.

Beta i alfa su sedišta vašeg svesnog uma. Alfa, teta i delta su sedišta podsvesti. Analitički ili kritički um je ono što razdvaja svesni um od podsvesnog uma i cilj nam je preći preko analitičkog uma kako bismo ušli u podsvest gde postoje automatski programi. Da biste to uradili, moraćete izdvojiti vreme da naučite kako da usporite moždane talase sa beta u duboku alfa ili teta.

Kako više usporavate moždane talase, više ne analizirate i ne razmišljate sa svojim neokorteksom. Vaša svest prirodno teče iz neokorteksa u limbički mozak, ili sedište autonomnog nervnog sistema. Tada ste u podsvesnom delu mozga gde možete da počnete da programirate svoj autonomni nervni sistem i počinjete da reprogramirate svoju podsvest. Drugim rečima, prevazilazite sebe.

Sada, jedan od razloga što sam pokušao da vam predstavim, po meni, jednostavan koncept razumevanja mozga i kako funkcioniše, je taj da kada nešto radimo, trebalo bi da znamo zašto baš to radimo ili zašto na određeni način to radimo. Zato bih hteo da popričamo malo o meditaciji, koja vam može pomoći da svesno usporite moždane talase, povećate koherentnost mozga, budete prisutni u sadašnjem trenutku, uđete u kvantno polje i promenite podsvesne programe. Naravno, benefiti meditacije su mnogostruko veći i postoje još mnogo drugih stvari koje možete postići meditacijom, ali u ovom konkretnom slučaju ćemo se fokusirati na spuštanje moždanih talasa i menjanje podsvesnih programa.


Drugačiji pristup meditaciji


Za mene, meditacija je konstantno upoznavanje sa samim sobom. A to znači da ukoliko želite da promenite svoj život, prvo što možete učiniti je da postanete svesni svojih nesvesnih misli, automatskih ponašanja i primećivanja kako se zaista osećate. Znate, mnogi (a možda i vi) misle da nisu “dobri” u meditaciji, jer misle da ne mogu kontrolisati svoj um i relativno brzo odustanu od meditiranja. Ovde se ne radi o kontroli uma, već o posmatranju svojih misli. I pre svega, ono što želim vrlo jasno da naglasim je da ne postoji ništa što se zove “loša” meditacija!

Svaki put kada sednete da meditirate, vi prevazilazite neki aspekat sebe i svaki put kada posmatrate svoje misli i krenete postajati svesni svojih nesvesnih misli, to je velika pobeda! Svaki put kada vratite fokus na svoje disanje i sadašnji trenutak, to je pobeda! Svakom novom pobedom vi prevazilazite sebe i akumulacija ovih malih pobeda će vas dovesti do značajnih promena. Ovo naravno važi i za sve u životu.

U kontekstu ovog članka, mada je ovo i moje lično shvatanje, cela svrha meditacije je ulazak u operativni sistem gde podsvesni um postoji i vlada, tako da možemo izabrati ona uverenja koja nas sputavaju i sabotiraju i reprogramirati ih u ona koja će nam bolje služiti. Razlog zbog kojeg možete promeniti uverenja koja vam ne služe je taj što tokom ovog načina meditacije, postajemo sugestibilniji za nove informacije bez ikakve analize tih informacija.

Svaka nova informacija koju ponovite sebi ili čujete tokom meditacije, ide direktno u vašu podsvest. I ne samo da će te nove informacije ići u vašu podsvest, već ćete u toj dubokoj meditaciji “ući” u kvatno polje ili kako ja volim da ovo nazivam mesto gde sve mogućnosti postoje. Ovo polje ne možete iskusiti svojim čulima. Ovo je mesto izvan čula.

Zato morate svakodnevno praktikovati kako da pređete iz materijalnog u ne-materijalni svet; iz sveta čula u svet iznad čula. Da bi to uradili, morate ući u sadašnji trenutak, što je ogroman posao za većinu ljudi. Ali je svakako moguće to uraditi i to je nešto što pokušavam ljude oko sebe naučiti. Da bi ušli u sadašnji trenutak, moramo prvo usmeriti svoju pašnju na sada. Gde god usmerite svoju pažnju je ono gde usmeravate svoju energiju.

Način na koji ja ovo radim je da pre svega, uvek meditiram bukvalno pet do deset minuta nakon što se probudim. Razlog je jednostavan. Kada meditiramo, da bi prešli taj most između svesti i podsvesti, moramo usporiti moždane talase i sići u alfa ili teta stanje. To radimo kroz svesno disanje, ili jasnim fokusom na disanje (mada možete ovo uraditi i kroz Breathwork što sam opisao u jednom od mojih prethodnih blogova). Ujutru kada se tek probudimo, mi smo već u tom stanju i zato je mnogo lakše meditirati ujutru jer ne moramo previše da se trudimo da bi ušli u to stanje.

Sada, želim biti jasan, ne postoji idealno vreme za meditaciju. Idealno vreme je kada god vi odlučite da jeste. Ako želite meditirati u toku dana, samo napred. Možda je malo teže fokusirati se zbog svih spoljašnjih informacija koje mogu odvlačiti vašu pažnju, ali kako vremenom postajete sve bolji, tako će vam biti sve lakše meditirati u bilo koje doba dana. Čim se probudimo je idealno vreme jer, opet kažem, ne moramo previše da se trudimo da spuštamo moždane talase u alfa ili teta stanje jer smo već tu.

Nakon par minuta svesnog i fokusiranog disanja gde primećujem kao da mi glava “pada” u fazu sna, ali sam i dalje svestan, tada znam da sam ili u dubokoj alfi ili teta fazi. Tada prebacujem fokus na srce, i krećem da dišem sa fokusom na srce i otvaram ga pomoću osećanja regenerativnih emocija. Ceo ovaj proces sam opisao u prethodnom postu Otključaj moć svoga Srca<