Inkrementalni napredak - Mali koraci ka trajnim promenama



“Napravite inkrementalni napredak. Promene ne dolaze metrom, već centimetrima.” - Rick Pitino

U prethodna dva posta smo imali priliku da pričamo o promenama i zašto ih je teško napraviti, ali smo isto tako pričali i o radikalnim promenama koje mogu dramatično promeniti vaš život. Ukoliko ste pročitali prethodni post “Radikalan Pristup Promenama”, onda ste i pročitali da sam rekao da ona nije za svakoga. U suštini, činjenica je da radikalan pristup neće funkcionisati za većinu ljudi. Ali zato postoji pristup za koji smatram da može funkcionisati za skoro svakoga. Taj pristup se zove inkrementalni pristup promenama.


Da li je život sprint ili maraton?


Prethodnih godina smo svedoci jako brzog tempa života, pogotovo u zapadnom svetu. Ali bez obzira gde živite, ako samo pogledate oko sebe, videćete da svi mi želimo da se naši ciljevi ostvare ovog trenutka ako je moguće, često zaboravljajući da ponekad treba vremena za njihovo ostvarenje. A da ne pričam da mnogi od nas uopšte ne razumeju vrednost uživanja u samom procesu ili uopštenog uživanja u životu.

U filozofiji modernog doba, sve se bazira na ciljevima. Verovatno ste do sad čuli nebrojeno puta od raznih gurua i ličnih trenera da samo treba imati cilj u životu i da morate skontati kako da što brže dođete do njega. Ali, da li mi zaista treba da idemo samo ka tom cilju, ili tu postoji još nešto što možda propuštamo na putu njihovog ostvarenja? Da me ne shvatite pogrešno, duboko verujem u postavljanje ciljeva i da morate imati zvezdu vodilju za kojom ćete ići, ali fundamentalno pitanje koje svako od nas treba da postavi sebi je - da li je život sprint ili maraton?

Ukoliko smatrate da je sprint ili da možda zaista imate neke ciljeve za koje želite da se brže ostvare, onda vam preporučujem radikalni pristup koji sam opisao u prethodnom članku. I nema ništa loše u tome. Ali kao neko ko vrlo često ima radikalan pristup životu, moje viđenje života kaže da je život ipak maraton. Mnogi će vam reći da treba “uživati u procesu” a oni prvi ne uživaju nimalo. Žive život kao da je sprint.

I ja sam upao u tu zamku svojevremeno i to, mogu slobodno reći, pre nego što sam se odlučio za radikalan pristup promenama. Verovao sam da treba da radim svaki dan, po ceo dan, što je napornije moguće i da moram dati sve od sebe da bih ostvario svoje ciljeve. I da se ne lažemo, deo mene i dalje veruje u to. Ali šta je procesom? Sa životom “u međuvremenu”? Kažemo da treba uživati u životu a u realnosti živimo totalno suprotno od onoga što pričamo i pritom smo neverovatno nestrpljivi.


Kornjača i zec


Pretpostavljam da ste čuli za priču o trci između zeca i kornjače. U slučaju da niste, radi se o tome da su zec i kornjača odlučili da se trkaju, ne sećam se tačno koja je dužina bila u pitanju. Kada je trka počela, zec se naravno zaleteo i odmah udario po sprintu i bio u ogromnom vođstvu i bio je toliko ubeđen u svoju “sigurnu” pobedu da je pre cilja zapravo arogantno legao da malo prispava jer je verovao da sebi može priuštiti malo sna jer je kornjača prespora. Kornjača je išla svojim tempom ne obazirući se ni na šta. Kada se zec probudio i video da je kornjača skoro prošla kroz cilj, probao je da je stigne još jednim sprintom ali je bilo kasno. Kornjača je pobedila trku koju je zec trebao pobediti.

E sad, ovo je samo priča ili parabola, ali šta je zapravo njena poenta? Kornjača je odlučila da ide sporijim, inkrementalnim pristupom kroz trku, potpuno shvatajući da će stići do cilja. Shvatila je da se ne radi o cilju, već o tome ko ona postaje u procesu dolaženja ka cilju.

Sada, nekoliko godina kasnije i sam razumem da se ustvari nikad nije radilo o mom odlasku u Kanadu ili izdavanja knjige, pobeđivanja na prvenstvu u rukometu, igranju folklora pred hiljadama ljudi ili putovanju svetom. Uvek se radilo o tome ko sam postajao u tim procesima. Kakva sam osoba morao da postanem da bih ostvario svoje ciljeve. Sada sam svestan da me mali, inkrementalni koraci mogu odvesti do trajnih promena koje mi mogu pomoći da ostvarim bilo koji cilj (radikalan pristup ostavljam za neke stvari koje zaista želim što pre ostvariti).


Kornjačin pristup


Kada sam bio mali, sećam se da se uopšte nisam plašio da skačem sa velikih visina. Sa ostalom decom sam išao da skačem sa četiri ili pet metara visine kao da je ništa. Prošle godine kada sam bio sa suprugom u El Salvadoru, otišli smo na neke vodopade gde je bila stena visoka nekih osam ili devet metara sa koje se skače u vodu. S obzirom da nisam ko zna koliko godina skakao sa bilo koje visine, verujte mi da sam bio uplašen na početku da skočim odatle. Došao sam na ivicu i kolena su počela da se tresu.

Onda sam odlučio da prvo skočim sa dva metra visine jer mi se to činilo komforno. To sam i uradio. Zatim sam sa dva metra visine skočio na glavu. Onda sam otišao na čini mi se četiri ili pet metara visine i skočio odatle. Zatim sam se konačno nakanio da skočim sa te najviše stene. A i sami znate da kada skočite jednom, onda možete skakati još dvadeset puta.

Vidite, to sam uradio kroz inkrementalni pristup. Postoji nešto što vas čini sigurnim kada idete korak po korak jer inkrementalni napredak omogućuje vašem telu i umu da se ne samo osećaju komforno već i da se podigne samopouzdanje i stekne hrabrost.

Uzmimo ljude koji imaju problem sa kilažom kao primer. Hraniti se nezdravo i ne vežbati redovno vam kroz vreme može prouzrokovati određene fizičke, fiziološke ili mentalne probleme. Možete postati gojazni, imati lošu probavu, povećan krvni pritisak, postati depresivni, stresni, i kvalitet vašeg života može totalno opasti. Jedan nezdravi obrok vas nije doveo do ovoga. Nezdravi obroci svakoga dana jesu. Šta možete uraditi povodom toga? Primeniti kornjačin pristup.

Prvo, morate se zapitati da li je cena organske hrane zaista izgovor da se ne hranite zdravo? Kada odgovorite na to pitanje, onda ste spremni da preduzmete sledeće male korake ka zdravijem načinu života. Možete početi tako što ćete izbaciti hranu koja sadrži šećer u sebi. Onda polako prestati da pijete sodu ili koka kolu ili pivo. Zatim možete početi da kuvate za sebe zdravu hranu koja sadrži u sebi sve one nutrijente koji su potrebni vašem telu.

Ukoliko na sve to ubacite vežbanje u teretani nekoliko puta sedmično ili možda krenete na neki sport koji volite, kroz vreme, rezultat koji ćete postići će biti produkt svih ovih malih promena koje ste preduzimali tokom vremena. Zaista je nebitno koliko će vam biti potrebno vremena za ostvarenje tog cilja dokle se god krećete u pravom pravcu.

Ono što se ponekad desi je da, određen broj ljudi će uraditi sve što je potrebno da naprave promene da bi došli do svojih ciljeva i kada ih jednom ostvare, onda se vrate svojim prethodnim navikama koje su ih dovele do nezdravog načina života na prvom mestu. Ovo se recimo desi kada ljudi stvore nezdravi odnos prema hrani, pa onda tokom procesa mršavljenja često sebe izgladnjuju pa kada dođu do težine koju su želeli, odmah se vrate na nenormalno žderanje hrane (ono fazon, daj odmah palačinke sa eurokremom!). Zbog toga morate izgraditi zdrave i održive navike koje će vam pomoći da ostanete na pravom putu.


Ključ je u kreiranju trajnih promena


John Dryden je rekao, “Prvo mi kreiramo navike, pa onda naše navike kreiraju nas”. Ključ kreiranja trajnih promena je u kreiranju navika koje će vam pomoći da pravite male korake svakoga dana dok ne ostvarite zacrtani cilj. I to možete uraditi pomoću kornjačinog pristupa. U ovom slučaju možete na licu mesta videti kako vaš mozak upija sve navike koje ubacujete u svoj život postepeno.

Ovaj proces pokreće neuroplastičnost a to je sposobnost mozga da promeni strukturu neurona, razbije stare šablone razmišljanja i razvije nove. Drugim rečima, kornjačin pristup vam bukvalno može promeniti vaš mozak i život. Ovo funkcioniše tako da svaki put kada naučite nešto novo i pritom primenite to novo znanje, vi uslovljavate telo da postane podsvesni um i radi za vas.

Samim tim vi učite svoje telo hemijski ono što vaš um intelektualno razume. U svetu bodibildinga, mi kažemo da najbolji način izgradnje tela kakvog želimo je kroz um-mišić konekciju. Kada ,na primer, vežbamo ramena, mi smo svesno konektovani sa mišićima ramena i kada radimo seriju, mi osećamo kontrakciju mišića i kako nam se mišići uveliko razvijaju. Da me ne shvatite pogrešno, ishrana i oporavak su takođe važni, ali je činjenica da vi gradite mišić tako što mu dajete osećaj kako će izgledati pre nego što se formira kroz um-mišić konekciju.

Svaka osoba koja je razvila i uoblikovala svoje telo onako kako je želela će vam reći da se to nije desilo preko noći već tako što su preduzimali male, inkrementalne korake svakoga dana. Ali su prvo kreirali navike koje su ih držale na tom putu. Zahvaljujući dobrim navikama su ostali disciplinovani i dosledni sebi. Takođe su i uživali u procesu jer im je upravo taj proces pomogao da sebe bolje upoznaju, kao i da vide od čega su satkani. A ovaj pristup ne važi samo za svet bodibildinga već i za ostale erije vašeg života.

Kada kažem da vam trebaju dobre navike da biste kreirali dugotrajne promene, to znači da svaki dan morate ponavljati određena ponašanja dok ona ne postanu deo vaše podsvesti. Činjenica je da će vas pisanje jedne stranice dnevno dovesti do napisane knjige pre ili kasnije. Možda vam zvuči smešno, ali je mnogo bolje pisanje jedne stranice dnevno nego nekoliko stranica svaki peti dan. Znate li zašto?


Koji je vaš krajnji cilj?


Zato što če pisanje jedne stranice dnevno kreirati naviku pisanja. Možda nakon par dana ćete početi da pišete dve ili tri stranice dnevno. I onda više i više. Iako je knjiga jedan od ciljeva, zapravo pravi cilj je postati pisac. Iskreno, uopšte nisam ovo shvatio dok nisam otkrio da je pisanje moja strast. Isto je i sa zdravljem na primer. Jedan od ciljeva može biti da izgledamo lepo i da budemo snažni, ali pravi i dugotrajni cilj je da svakodnevno živimo zdravim i aktivnim životom.

Cilj nije započeti biznis. Cilj je da radite ono što volite i budete plaćeni za to. Cilj je da imate slobodu i vreme da radite to što volite i kad god želite. Rad koji uložite svakoga dana će vas odvesti do uspeha, šta god uspeh predstavljao za vas. Ostvarivanje ciljeva je uzbudljivo. Ali znate li šta je još više uzbudljivije od dolaska na cilj?

Ono što treba da uradimo da bismo postali osoba kakva treba da bismo ostvarili taj cilj kao i načini na kojima se nosimo sa preprekama i izazovima i kako rastemo iz njih. Kada stignu na cilj, većina ljudi će to proslaviti možda samo na par trenutaka ili dana jer razumeju da se ne radi o ciljevima, već o putovanju ka ciljevima. O prelepim stvarima koje vidimo na putu ka njima. O čudima koja nam se dese na putu njihovih ostvarenja.

Ne kažem da ostvarenje snova nije važno jer apsolutno jeste. Zato vas molim da se posvetite njima tako što ćete svakoga dana uraditi nešto što će vas kasnije dovesti do njihovih ostvarenja, znajući da će vas život testirati usput ali isto tako čete imate neke neočekivane prilike i čuda. Pritom, počećete da uživate u putovanju ka ciljevima.


Počnite danas


Počnite sada. Počnite odmah sa implementacijom malih koraka koji će vas povesti na put da postanete ono ko ste predodređeni da budete. Jedan od načina da postanem osoba kakva sam hteo je bio da malo po malo ubacim neke nove navike koje će mi pomoći da rastem i da se razvijam. Počeo sam redovno da meditiram. U početku po desetak minuta dnevno. Sada kako kad, ali uglavnom između trideset i šezdeset minuta svaki dan.

Nakon nekog vremena sam ubacio vizuelizaciju. Zatim tehnike disanja. Onda tehnike hipnoze. Sve ovo sam ubacivao postepeno jer sam želeo da reprogramiram svoju podsvest. Zatim sam počeo da ubacujem druge metode i tehnike koje će mi pomoći da održavam ova modifikovana stanja svesti tokom dana. Pronašao sam načine i strategije koje mi pomažu da sve ove navike sprovodim svakodnevno.

Iako u ovom trenutku još uvek nisam osoba kakva želim da postanem, primetio sam (i svakodnevno primećujem) ogroman rast i napredak i mogu iz srca reći da sam bolja osoba nego što sam bio pre šest meseci. Da sam na mnogo većem nivou ličnog razvoja nego što sam bio pre godinu dana.

Sve ovo zahvaljujući malim koracima koje